Jelka Nešković-Dumović je imala poseban odnos prema Kuli na Gardošu i Zemunu. Kula (Milenijumska Kula, poznata i kao Kula Sibinjanin Janka, Kula Janoša Hunjadija) je izgrađena krajem 19. veka, kao jedna u nizu građevina u Ugarskom delu tadašnje Austro-Ugarske monarhije, povodom proslave hiljadu godina od naseljavanja Ugara u Panonsku niziju.

Nakon prvog svetskog rata i raspada Austro-Ugarske, Kula je imala različite namene (jedno vreme je služila kao osmatračnica za vatrogasce), ali je do polovine 20. veka već bila mahom zapuštena i polu-zaboravljena. Jelka je sa nekoliko kolega umetnika uspešno lobirala da se Kuli na Gardošu dodeli nova svrha, koja je za cilj imala podršku i popularizaciju umetnosti. Jelki su dodeljena gornja dva nivoa.

Tokom četrdeset godina, neka od najpoznatijih dela Jelke Nešković-Dumović stvorena su baš ovde, na najvišem nivou Kule na Gardošu.